Вторник, 16.04.2024, 12:36Главная | Регистрация | Вход

Hush kelibsiz

BUGUN KUNGA

ИСЛОМИЙ ТЕСТЛАР

FORUM

Namoz vaqti BO'LMA

Forumga kirish

Мини-чат

Izoh Faollari

Ассалому алейкум. Нима учун кинолар курсатмаяпти.


ШУ сылкага боссез скачат кила оласиз

Kalendar

«  Декабрь 2012  »
ПнВтСрЧтПтСбВс
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

hatm.quron.uz

Закот ҳисоблагич

uzwebiston.

quran.uz

hadis.islom.uz

www.islom.uz

muslimaat.uz

oilam.uz

www.hilol.com

www.siyrat.uz

info.islom.uz

www.fiqh.uz

e-tarix.uz

e-adabiyot.uz

halol.org

arabic.uz

forum.islom.uz

tib.islom.uz

savollar.islom.uz

media.islom.uz

blog.islam.uz

islam.uz ru

masjid.uz

kamolon.uz

mumina.uz

muslim.uz

ziyo.uz

muxlis.uz

novza.uz

www.buxoriy

xatib.uz

www.islomtv.com

www.houseofquran.c

islom.ziyouz.com

ayol.uz

www.tiu.uz

www.hisnulmuslim.c

Ar.Ruqyah

Коран он-лайн

Info islom

mp3quran

taqvo.ucoz.net

www.ihsanilim.com/

Tavhid com

Qur'onshunoslik

Ислом овози

www.ahlisunnat.com

www.favvora.com

hikmatnuri.com

uzgen.jimdo.com

IslamHouse

Talaba Biz

Lug'ot

Исломий Китоблар

Наш опрос

Сайтнинг янги кўринишини қандай баҳолайсиз?
Javob berildi: 91

AllMuslims

Savol javob uz

islom uz

Поиск

Статистика

Главная » 2012 » Декабрь » 21 » Namoz
23:02
Namoz

.~*Namoz*~* NAMOZ Namoz Islomning asosiy shartlaridan biri hisoblanadi. Alloh taolo bandalariga farz qilib qo‘ygan. Namoz Alloh bergan hadsiz-hisobsiz ne’matlarga bandasining shukronasi hamdir. Namoz ibodati tufayli kishining Alloh nazdidagi darajasi yuksaladi. Namozxon oxirat hayotiga tayyorgarlik ko‘rib boradi. Turli bahonalar bilan namoz o‘qimay yurgan kishi Allohning buyrug‘iga qarshi chiqqan bo‘ladi. Bu esa, katta musibatdir. Qur’oni karimda namoz o‘qish amr etilgan ko‘plab oyatlar bor (mazmunlari): «Namozni mukammal ado etingiz, zakot beringiz va ruku qiluvchilar bilan birga ruku qilingiz» (Baqara, 43). «Namozni mukammal ado etingiz va zakot beringiz!» (Baqara, 110). «Alloh imonlaringizni (Baytul-Maqdisga qarab o‘qigan namozlaringiz ajrini) zoe ketkizmas. Albatta, Alloh odamlarga mehribon va rahmlidir» (Baqara, 143). «(Ey Muhammad), imon keltirgan bandalarimga ayting, namozni mukammal ado etsinlar hamda savdo-sotiq va oshna-og‘aynigarchilik bo‘lmaydigan Kun (qiyomat) kelmay turib, Biz ularga rizq qilib bergan narsalardan xufyona va oshkora ehson qilsinlar!» (Ibrohim, 31). "Quyosh og‘ishidan to tun qorong‘usigacha namozni mukammal ado qiling va tonggi o‘qishni (bomdod namozini) ham (ado qiling). Zero, tonggi o‘qish (farishtalar) hozir bo‘ladigan (namoz)dir. Tunda (bir qismida) uyg‘onib o‘zingiz uchun tahajjud (nafl) namozini o‘qing! Shoyadki, Rabbingiz Sizni (Qiyomat kunida) maqtovli (shafoat qiladigan maqomda) tiriltirsa» (Al-Isro, 7879). «Ahlingizni namoz (o‘qish)ga buyuring va (o‘zingiz ham) unga (namozga) bardoshli bo‘ling!» (Toha, 132). «Darhaqiqat, mo‘minlar najot topdilar. Ular namozlarga (qo‘rquv va umid bilan) bo‘yin eguvchi kishilardirlar. Ular (barcha) namozlarni (vaqtida ado etib qazo bo‘lishdan) saqlaguvchi kishilardir» (Mo‘minlar, 12, 9). «Albatta, namoz fahsh va yomonlikdan qaytarur! Albatta, Allohning zikri (barcha narsadan) ulug‘dir!» (Ankabut, 45). «Bas (ey, Muhammad), ular (kofirlar) aytayotgan so‘zlarga sabr qiling va Quyosh chiqishidan va botishidan avval Rabbingizga hamd bilan tasbeh ayting (namoz o‘qing)! Yana kechaning (bir qismida) va sajdalar (namozlar) ortidan tasbeh ayting!» (Qof, 3940). «(Ey Muhammad,) Siz Rabbingizning hukmiga sabr qiling! Zotan, Siz Bizning ko‘z o‘ngimizda (himoyamizda)dirsiz! (Tongdan uyqudan) turgan paytingizda, Rabbingizga hamd bilan tasbeh ayting! Shuningdek, kechadan (vaqt ajratib) va yulduzlar yuz o‘girgach (botgach saharda) ham Unga tasbeh ayting» (Tur, 48-49). «Darhaqiqat, inson betoqat qilib yaratilgandir. Qachonki unga yomonlik (kambag‘allik yoki musibat) yetsa, u o‘ta besabrlik qiluvchidir. Qachonki unga yaxshilik (boylik, salomatlik) yetsa, u o‘ta man etuvchi (baxil)dir. Faqat namozxonlar bundan mustasnodirlar» (Maorij, 1923). HADISLARDAN NAMUNALAR * Payg‘ambarimiz (s.a.v.) ashoblaridan so‘radilar: «Birortangiz uyingizning oldidan oqib o‘tadigan daryoda (yoki soyda) har kuni besh mahal yuvinsangiz, badanimda kir qolibdi, deb aytasizmi?» Sahobalar: «Sira ham kir qolmaydi», deyishdi. Rasuli Akram: «Besh vaqt namoz ham shunga o‘xshash bo‘lib, Alloh taolo bu o‘qilgan namozlar tufayli gunohlarni kechiradi». * «Asr namozini qazo qilib qo‘ygan odam bola-chaqasiyu mol-dunyosidan ajragan kishi yanglig‘dir». * «Qorong‘u kechalarda masjidga borgan kishilarga, Qiyomat kuni bir nurga mazhar bo‘lishlari xushxabarini yetkazing». * «Sizlardan birlaringiz namoz o‘qigan joyda tahoratini buzmasdan o‘tirgan muddatgacha, farishtalar: «Iloho, bu kishining gunohlarini kechir va unga rahm ayla», deb duo etishadi» * «Allohga qasamki, shunday narsa xayolimdan o‘tyapti: o‘tin to‘plashni buyursam va o‘tinlar to‘plansa. Keyin namozga buyursam, namoz uchun azon aytilsa, keyin bir kishini mo‘minlarga imomlikka o‘tishni buyursam-da, namozga kelmaganlarning borib uylarini yoqsam...» * «Mo‘minlar xufton va bomdod namozlaridagi savobni bilganlarida edi, bu namozlarni jamoat bilan o‘qish uchun, emaklab bo‘lsa ham, masjidga kelishar edi». * «Namoz inson bilan shirk va kufr o‘rtasidagi bir pardadir. Namozni tark etish bu pardani ko‘tarish bo‘ladi». * «Ular (kofirlar) bilan bizning o‘rtamizni farqlaydigan alomat namozdir. Binobarin, namozni tark qilgan kimsa kofirlarga o‘xshabdi». * «Banda Qiyomat kunida eng avvalo namozdan hisob-kitob qilinadi. Agar namozi durust chiqsa, qutulibdi va yutibdi. Agar namozi durust chiqmasa, yutqazibdi. Farz namozlari kam chiqsa, Alloh azza va jalla: «Qarang-chi, qulimning nafl namozlari bormi?» deydi. Namozlarining kami nafl namozlar bilan to‘ldiriladi. Qolgan amallari ham shu tarzda hisob-kitob qilinadi». * «Bir kuni Payg‘ambar, alayhissalom, huzurlarida namoz o‘qimay tong otguncha uxlagan bir kishining nomi tilga olindi. Rasuli Akram: «Unday bo‘lsa, u odamning quloqlariga yo qulog‘iga shayton bavl etibdi», deya marhamat qildilar». * «Sizlardan birov uxlab qolsa, shayton uning orqa miyasiga uch tugun tugib qo‘yadi va har tugunga: «Hali tunlar uzun, (bemalol) uxla», deya afsun o‘qiydi. Agar u odam uy-g‘onib Allohni zikr etsa, tugunlardan bittasi, tahorat olganida yana biri, namoz o‘qiganida esa, qolgani ham yechiladi va qalbi quvonch va xushnudlikka to‘lib tong ottiradi. Aks holda, shayton tugib qo‘ygan tugunlarning ta’sirida dangasalik bilan tong otguncha uxlab qoladi». * Kechasi turib ibodat qilgan va xotinini uyg‘otgan, xotini turishni xohlamasa, yuziga suv sepgan odamga Alloh rahmatini yog‘dirsin. Kechasi turib namoz o‘qigan va erini uyg‘otgan, eri turishni xohlamasa, yuziga suv sepgan xotinga Alloh rahmatini yog‘dirsin». * «Namoz jannatning kalitidir». * «Namoz dinning ustunidir». * «Namoz mo‘minning me’rojidir». * «Ey Muhammad, bir kecha-kunduzda ummatlaringga besh vaqt namozni farz qildim. O‘zimcha ahd qildimki, kim shu besh vaqt namozni o‘z vaqtida ado etib yursa, u kishini jannatga kiritaman. Kim o‘z vaqtida ado etib yurmasa, u banda xususida ahdim yo‘qdir» (Hadisi qudsiy). НАМОЗ Исломнинг биринчи рукни намоздир. Мохияти жихатидан намоз хар кеча-кундузда беш марта — тил ва амал билан килинадиган ибодатдир. Эрталаб уйгонганингиздан кейин бошка ишга машгул бўлмай туриб, покиза холатда парвардигорингизнинг кўл остида гавдаланасиз, туриб, ўтириб, рукуъ ва сажда килиб, Оллохга банда эканлигингизга икрор бўласиз. Ундан ёрдам, химоят сўрайсиз. Ўзингиз билан парвардигорингиз орасидаги алокани яхшилайсиз. Унинг розилигига етиш, газабидан узоклашиш каби максадларингизни бир неча марта такрорлайсиз. Оллохнинг каломини ўкийсиз, пайгамбарининг хакикийлигига гувохлик берасиз, бир куни унинг махкамасига кайтиб боришингизни ва у ерда ўзингизга тегишли жазони олишингизни эслайсиз. Мана шундай килиб, кунингиз бошланади. Соатлаб ишларингиз билан машгул бўласиз. Кейин сизни муаззин Оллохни эслашга, гафлатда колмай, яна бир марта дарсингизни кайтаришга чакиради. Ўрнингиздан туриб, яна бир марта иймонингизни янгилайсиз. Сўнгра яна дунёга кайтиб, унинг ишлари билан машгул бўласиз. Бир неча соатдан кейин муаззин учинчи марта аср намозига чакиради. Кун кайтиб, кеч кирганда кунингизни нима билан бошлаган бўлсангиз, тунингизни хам ўша билан бошлайсиз. Яъни, кечки дарсдан гафлатда колмаслик учун Оллохни эслаб, унга ибодат киласиз. Озгинадан сўнг ухлашдан олдинрок хуфтон намозини ўкиш билан охирги марта парвардигорингизни эслайсиз. Кечки сокинликдан фойдаланиб, кундузги шовкин-суронлардан хордик чикарасиз. Намоз хар куни беш марта исломингизнинг пойдеворини мустахкамлаб туради ва сизни мазкур хакикий, катта ибодатга тайёрлайди. Намоз сизга доимо софдиллик, очик кўнгиллик, хушхулклик ва яхши ишлардан иборат бўлган эътикодларни эслатиб туради. Тахорат олишда нега пайгамбар алайхиссаломнинг ўргатган калималарини ўкийсиз? Шундай килишингиз пайгамбар алайхиссаломга итоат этишни ўзингизга вожиб дсб билишингиз эмасми? Намоз ўкиётганингизда нега Куръонни касддан хато ўкимайсиз? Мана шунинг ўзи Куръонни Оллохнинг китоби эканига ишонишингиз эмасми? Намозни пайгамбар алайхиссаломнинг таълимига хилоф равишда ўкишдан ёки умуман ўкимаслик-дан нсга кўркасиз? Ахир сизнинг нима ўкиётганингизни ёки ўкимаётганингизни текширадиган хеч ким йўк-ку! Мана шунинг ўзи Оллохнинг сизга кулок солиб туришига, махфий килиб ўкиганингизда хам ундан яшира олмаслигингизга ишонишингиз эмасми? Хсч ким йўк жойда сизни кям уйкудан уйготиб, намозга чорлайди? Оллохнинг сизни кўриб туришига эътикод килишингиз эмасми? Барча машгулотингизни ташлаб, намозга шошилишга сизни нима мажбур килади? Оллох таолонинг сизга мана шу намозни фарз килганлигини хис этишингиз эмасми? Киш кунларида эрталаб, ёзда айни кун кизиган паллада, хар кеча ўйин-кулгу вактида сизни намоз ўкишга нима мажбур килади? Бурчингизни хис этишингиз эмасми? Касддан укимаслик ёки хато килишдан нега кўркасиз? Бунинг Оллохдан ва кисмат куни унинг кўл остида туришдан кўркишингиздан хам бошка сабаби борми? Энди менга айтинг-чи: кишини хакикий мусулмон килиш учун намоздан хам яхширок тарбия бўлиши мумкин-ми? Хар куни Оллохни эслаб туриш, ундан кўркиш, унинг хар нарсадан хабардор билимдон эканига ишониш, киёмат кунида унинг махкамасида хозир бўлишга эътикод килиш, хар кеча-кундузда пайгамбар алайхис саломга бир неча марта итоат этиш ва мана шулардан кейин дунёвий ишлар билан машгул бўлишдан кўра яхширок тарбия бўлиши мумкинми? Масжиддан чиккан одам Оллохдан кўркиши, унинг конунига итоат этиши, шайтон чиройли килиб кўрсатаётган хар бир хатода Оллохни кўриб турганлигини, ундан хеч нарса махфий бўлолмаслигини эслаши лозим. Мана шундай олий тарбиядан кейин хам инсоннинг Оллохдан кўркмаслиги, гунох килиши, хукмидан бош тортишига сабаб тарбиянинг камчилиги эмас, балки инсоннинг ўзидаги, та-биатидаги нуксон, бузуклик, ёмонликдир. ______________________________________________________ Rosul Akram s.a.v sunnat namozlarida qanday niyat qilganlar: Deyarli namoz to’g’risdagi barcha hadislarda Rosulalloh s.a.v namozni takbir bilan boshladilar deb naql qilinadi. Bir narsani bilmog’imiz lozimki Rosulallohning sunnatlari bu Rosul Akram s.a.v ning nafl namozlari edi. Demak har bir sunnat nafl bo’ladi, ammo har bir nafl sunnat bo’lmaydi. Sunnat namozlarning miqdorini yoki ularni nomi deyarli barchasi Hz. Oisha onamizdan rivoyat qilingan hadislar bilan asoslanadi. Endi niyatning o’zi esa Namozning shartlaridan biri bo’lishligi bu Qur’oni Karimning Bayyina surasi 5 oyati bilan hamda Hz. Umardan rivoyat qilingan Albatta amallar niyatga bo’g’liq degan hadis sharif bilan asoslanadi. Niyat qilishlik bilan odatiy bir narsa bilan Ibodat turlari ajratiladi. "Addu'a silahul mu'minun va 'imaduddiyn va nurussamavati val'ard(z)." -"Duo mo'minlarning quroli, dinning dastagi va osmonu yerning nuridir" (hadisi sharif) Rasululloh saw aytdilar: "Alloh, hech kimga Uning soyasidan boshqa soya bulmaydigan Kunda (hisob kitob kunida) 7 toifa odamlarga soya berarkan. Ular: 1. Odil hokim; 2. Allohga ibodatda tarbiya kurib ulgaygan yoshlar; 3. Qalbi masjidga boglangan odamga (ya’ni masjidda jamoat bilan namoz uqishni odat qilgan odamga); 4. Bir-birini Alloh uchun hush kurgan ikkita insonga, ular faqat Alloh rizosi uchun uchrashadilar va Alloh rizosi uchun ayriladilar; 5. Jozibali va kelib chiqishi boobru ayolning zino qilishga taklifini rad etib: Men Allohdan qurqaman – degan odamga; 6. Ung quli bergan sadaqani chap quli bilmaydigan darajada yashirin sadaqa beruvchilarga; va 7. Allohni yolgiz qolganida eslab (zikr, quron tilovati, duo, tafakkur..) kuzlari yoshga tuladigan odamga ( Sahihi Buhoriy, 1 Jild, 1 Kitob, 629; Jild 2, Kitob 24, 504; Jild 8, Kitob 76, 486; Jild 8, Kitob 82, 798; Sahihi Muslim, Kitob 5, 2248; Molik "Muvatto”, Kitob 51, 51.5.14) Нафила намозлари. Фарз ва вожиб намозлар каторига кирмайдиган ва Расулуллох (с.а.в.)нинг укиганлигига доир ривоятлар булган намозларга умумий холда «нафила» дейилади. Булар эса суннат нафилалар ва манзуб нафилалар булишига кура иккига булинади. Суннат булган нафила Аллохнинг Расули килишда бардавом ва факат жуда камдан кам холлардагина бажармаган ахамиятли ишларидир. Базъан бу ишларни килмаганлигининг сабаби – одамларга бу амалларнинг фарз эмаслигини билдиришдир. Манзуб булган нафила - Хаз. Пайгамбар базъан килиб, базъан килмаган суннатлардир. А- Муаккад суннатлар. Беш вакт намозга ва жума намозларига боглик холда укиладиган намозларнинг бир булими муаккад суннатлардир. Булар Умми Хабиба, Хаз. Ойиша, Абу Хурайра, Абу Мусо ал-Ашъорий ва Ибн Умар (р.анхум)лар ривоят килган бир хадиси шарифда ушбу шаклда билдиргандир: «Расулуллох (с.а.в.) шундай деганлар: «Кимки бир кеча-кундузда фарз намозларидин ташкари ун икки ракъат намоз укиса, Аллох Таоло унга жаннатда бир уй бино килади. Булар ушбу намозлардир: бомдод намозидан олдин икки ракъат, пешиндан кейин икки ракъат, шомдан кейин икки ракъат ва хуфтондан кейин икки ракъат». Намозларга боглик муаккад суннатларни куйидагича тартибга тушира оламиз: 1) Бомдод намозидан олдин укиладиган икки ракъатлик суннат. Бу намоз энг кувватли бир суннатдир. Расулуллох (с.а.в.) шундай деганлар: «Сизни отлар кувласа хам бомдод намозининг икки ракъат суннатини тарк этманг». «Бомдод намозининг икки ракъат суннати дунёдан ва дунёдаги хар кандай нарсадан хайрлирокдир». Хаз. Ойиша (р.анхо) эса шундай деганлар: «Хаз. Пайгамбар бомдод намозининг икки ракъатичалик куп хеч бир нафила намозида давом этмаганлар». Бу каби хадислар сабабли бошка хеч бир суннат казо этилмагани холда бомдод намозини укимаган киши уша куни заволдан олдин уни казо килар экан, суннатини хам биргаликда укийди. 2) Пешин ёки жума намозидан олдин укиладиган турт ракъат намоз. 3) Пешин намозидан кейинги икки ракъат намоз. 4) Жума намозларидан кейин Салот билан укиладиган турт ракъат нафила намоз хам муаккад суннатлардандир. 5) Юкорида зикр килинган хадисда фарз намозларга боглик булган ун икки ракъат суннатнинг бири эса пешин намозидан кейин килинадиган икки ракъат суннатдир. Шунингдек, «Хаз. Пайгамбар жума намозидан олдин турт, жума намозидан кейин турт ракъат намоз укир, ракъатлар орасини айрмасди. 6) Шом намозидан кейин икки ракъат намоз. 7) Хуфтон намозидан кейин укиладиган икки ракъат. 8.) Таравух намози: Таравух намози эркаклар ва аёллар учун муаккад бир суннатдир. Чунки бу намозда хам Хаз. Пайгамбар, хамда ундан кейин Хулофаи Рошидин ва асхоби кром давом этганлар. Таравух намозини жамоат билан укиш суннатдир. Таравух намози Рамазон ойига хос булиб, хуфтон намозидан кейин ва витрдан олдин укилади. Бу намознинг кечанинг ярмидан ёки кечанинг учдан биридан кейинига тохир этилиши (кечиктирилиши) мустахаб булади. Укила олмай колган таравух намози казо килинмайди. Энг соглом карашга кура, таравухда жамоат булиш суннати кифоядир, яъни бир масжидда хеч киши таравухни жамоат килмаса, хаммалари гунохкор буладилар. Таравух намозини киши якка узи укиши мумкин. Аммо жамоат билан укилиши фазилатлирокдир. Таравух намози йигирма ракъатлидир. Тарвух намозининг саккиз ракъатининг муаккад суннат эканлигида шубха йукдир. Ибнул-Хумом каби баъзи олимлар саккиз ракътдан ортигининг мустахаб эканлигини айтганлар. Бу хол хуфтон намозидан кейин турт ракъат нафила намози укишининг мустахаб эканлигига ухшайдики, унинг илк икки ракъати муаккад суннат булади. В- Гайри муаккад (манзуб) суннатлар. Бундай суннатлар Хаз. Пайгамбар (с.а.в.)нинг купинча килиб, аммо баъзан тарк этган суннатлар булиб, куйидагилардир: 1) Пешин намозининг фарзидан кейин укиладиган икки ракъатга Яна кушимча укиладиган икки ракъат намоз. 2) Аср намозидан олдин бир салом билан укиладиган турт ракъат намоз. 3) Хуфтон намозидан олдин укиладиган турт ракъат намоз. 4) Аввобин намози: Аввобин - аввоб калимасининг куплиги булиб, тавба ва истигфор килган холда Аллох Таолога куп йуналувчи киши, демакдир. Бу намоз олти ракъат булиб, шом намозидан кейин, бир, икки ва уч салом билан укилади. Булар фарз намозларига тобе булган нафила намозларидир. Мустакил булган нафила намозлари эса куйида изохланиладилар. С-Манзуб (Мустакил) намозлар. Беш вакт фарз намозларининг суннатларидан ташкари бир катор нафила намозлари хам борки, булар мустахаб, манзуб ёки татаввуъ номи берилган нафила намозларидир. 1) Тахиййатул- масжид намози. Тахиййа-салом бермок деганидир. Тахиййатул-масжид - масжидга салом бериш маъносида келади. Масжидга кирган киши учун масжиднинг Парвардигорига салом бериш ва таъзим этиш максадида икки ракъат намоз укиш манзубдир. Бир турли сабабларга кура бир неча марта масжидга кирадиган кишининг бу намозни бир марта укиши етарлидир. Тахиййатул-масжид намози бирор масжидга кирилганда утирмасданок дархол укилиши керак. Бу фазилатли булади. Утиргандан кейин хам укиса булади. Бу намознинг далили ушбу хадиси шарифдир: «Биронтангиз масжидга кирадиган булса, икки ракъат намоз укимасдан утирмангиз». Шунингдек, Ибн Хиббоннинг сахихида ривоят этилган хадиси шарифда шундай дейилгандир: «Эй Абу Зар! Масжиднинг тахиййа хаки бордир. Унинг тахиййаси (саломланиши) икки ракъат намоздир. Тур, икки ракъат намоз уки». Масжиди-харом юкорисида зикр килинган масжидларга кирмайди. Чунки Масжиди Харомнинг тахиййаси тавофдир. Бир масжидда хар кандай намоз укиш ёки масжидга бирор фарзни укиш учун имомга эргашиш ният билан келиш хам тахиййатул-масжид урнига утади. 2) Тахорат намози. Тахорат олгандан ёки гусл килгандан кейин, вакт бемалол булса, намлик курийдиган бир муддат утмасдан икки ракъат намоз укилиши манзубдир. Хаз. Пайгамбар (с.а.в.) шундай деганлар: «Кимки тахорат олиб, чиройли тахорат килса, кейин урнидан туриб, икки ракъат намоз укиса ва бу икки ракъатни сидкилдан килса, бу кишига жаннат вожиб булади». Бу ерда ажирнинг катталигига эътибор каратилгандир. 3) Чошгох (Зухо) намози. Чошгох намози ками билан икки ракъат булиб, соглом карашга кура турт ёки саккиз ракъатгача укиладиган манзуб бир намоздир. Вакти-куёш бир найза буйи кутарилиши билан бошланиб, завол вактига йигирма дакика ёки ярим соат колгунча давом этади. Бунинг далили Хаз. Ойиша (р.анхо)дан ривоят килинган ушбу хадисдир: «Расулуллох (с.а.в.) чошгох намозини икки-иккидан турт ракъат килиб укир, биринчи саломдан кейин дунё сузларини гапирмасдалар». Муслимнинг ривояти эса шундай: «Хаз. Пайгамбар чошгох намозини турт ракъат килиб ва Аллох истаганича кушимча килган холда укирдилар». Чошгох намозининг саккиз ракъат укилиши янада фазилатли булиб, макбул курилган вакти кундузнинг туртдан бири утгандан кейинги пайтдир. Тахажжуд намози. Хуфтон намозидан кейин хам ухламасдан ёки бироз ухлагандан кейин туриб, килинадиган намозга «кеча намози (салотул-лайл)» дейилади. Бир микдор ухлагандан кейин кечанинг ярмидан имсок вактигача (имсок - рузада огиз ёпиш пайти) туриб укилса, «тахажжуд» номини олади. Тахажжуд намози икки ракъатдан саккиз ракъатгачадир. Хар икки ракъатда бир салом берилиши фазилатлирок булади. Тахажжуд намозининг Расулуллох (с.а.в.)га фарз булиши ушбу оятга таянади: «(Эй Мухаммад!) Кечанинг (бир кисмида) йуганиб, узингиз учун нафл булган (факат сизга махсус ортикча бир ибодат булган) намозни укинг! Шоядки, Парвардигорингиз сизни мактовли макомда (Макоми Махмудда) тирилтирур». Тахажжуд намозига бошка муминларни хам ташвик этган турли оят ва хадислар бор. Аллох Таоло шундай мархамат килади: «Эй Мухаммад!), албатта Парвардигорингиз сиз ва сиз билан бирга булган кишилардан иборат тоифа (яъни сахобаларингиз гохо) кечанинг учдан иккисидан озригида, (гохо) унинг ярмида ва (гохо) учдан бирида (бедор булиб, намозда) туришларингизни билур». Жаноби Хак бошка оятларда кеча намозига турганларнинг холатини шундай излхлайди: «Уларнинг ёнбошлари урин-жойлардан йирок булур (яъни тунларни ибодат билан утказишиб, оз ухлайдилар). Улар Парвардигорларига куркув ва умидворлик билан дуо-илтижо килурлар». «Рахмоннинг (суюкли) бандалари ерда тавозуъ билан юрадиган, жохил кимсалар (бемаъни) хитоблар килган вактда хам «Омон булинглар», деб жавоб киладиган кишилардирлар. Улар кечаларни Парвардигорга сажда килиб ва (жойнамоз устида) тик туриб-бедор утказадиган кишилардир». «Улар кечадан озгина (фурсатгина) куз юмар эдилар. Ва сахарларда улар Парвардигордан магрифат сурар эдилар». Бошка бир оятда эса таквога эришганларнинг Аллохга сахар пайтида истигфор этадиган кишилар эканлиги билдирилади. Сахар пайти кечанинг сунги олтидан бир булгандир. Аммо бомдод намозининг вакти киргач, унинг суннатидан ташкари бири нафила намози укиш макрухдир. Юкоридаги оятлардан хам англанадиган каби, тахажжуд намози Хаз. Пайгамбарга вожиб, яъни фарз хукмида эди. Хаз. Пайгамбарга вожиб булган ва у зот бардавом булган бу наммоз уммати учун муаккад суннатдир. Пайгамбаримиз (с.а.в.)нинг бу масалада куплаб тавсиялари бордир. Муслим ривоят килган бир хадисда шундай дейилади: «Кеча намозида давом этинг. Чунки кеча намозини укиш сиздан аввалги солих бандаларнинг одатидир. Раббингиз олдида бир тоатдир, ёмонликларни яширувчи ва гунох ишлар килишдан тухтатувчидир». Бошка бир хадисда эса шундай дейилади: «Фарз намозидан кейин фазилатли намоз кеча намозидир». Бошка томондан, Кадир кечасини, Рамазон ва Курбон хайитларининг кечаларини эхё этиш учун Рамазоннинг охирги ун куни кечаларини ва Шабон ойнинг ун бешинчи кечасини ибодат билан утказиши манзубдир. Бу ибодат бутун кечани ёки кечанинг куп кисмини уз ичига олувчи бир ибодат шакли булиши мумкин. Чунки бу масалада ривоят килган турли хадислар бордир. Юкорида зикр этилган кечаларни ибодат билан утказиш учун масжидларга ёки масжиддан ташкари бир жойда тупланиш макрухдир. Чунки буни на Хаз. Пайгамбар, ва на унинг асхоби килмагандир. Бу кечалар учун махсус узига хос ибодат хам накл этилмагандир. Аммо казо намози ва истаганича кеча намози укилиши мумкин, Куръон Карим укилади. Аллохни зикр тафаккур, тасбех ва дуо билан машгул булинади. 4) Истихора намози. Истихора - бир нарсанинг хайирлисини исташ демакдир. Истихора намози- кандай харакат килиш тугри эканлигини билиб булмайдиган мубох ишларда маънавий бир ишоратга нойил булиш учун укиладиган икки ракъатлик бир намоздир. Биринчи ракъатда «Кафирун», иккинчи ракъатда эса «Ихлос» сураларини укиш мустахабдир. Намоздан кейин «Истихора дуоси» укилади, кейин киблага караб ётилади, тушида ок ёки яшил ранг курилиши хайир ва яхшиликка, кора ёки кизил курилиши эса ёмонликка далолат этади. Истихора намозининг далили ушбу хадисдир: Жобир ибн Абдуллох (р.а.)дан ривоят килинишига кура узи шундай тушинтиргандир: «Расулуллох (с.а.в.) барча ишларда бизга Куръондан бир сура ургатганидек, истихорани ургатар ва шундай деяр эдилар: «Бирортангиз бирон иш килмокчи булганда фарздан ташкари икки ракъат намоз укисин ва шундай дуо килсин: «Аллохим! Сен билганинг учун Сендан уз хакимда менга хайирлисини билдиришингни тилайман. Ва кучинг етганлиги учун мен сендан куч ва токат истайман. Хайирга (яхшиликка) эришишимни сенинг буюк фазл ва карамингдан ниёз этаман. Чунки Сенинг хамма нарсага кучинг етади. Менинг эса кучим етмайди. Сен хамма нарсани биласан, холбуки мен билмайман. Сен гайб оламини тулик биласан. Аллохим! Сен бу иш менинг диним, яшашим, ишимнинг натижаси ёки дунё ва охиратим учун хайирли булса, уни менга насиб ва муяссар айла. Сунгра бундан менга файзу-баракот келтир. Ва агар бу иш менинг диним, яшашим, ишимнинг натижаси учун дунёвий ва ухровий хусусларимда мен учун бир ёмонлик булса, уни мендан кайтар, мени хам ундан кайтар. Калбимда бирон хохиш колдирма ва яхшилик каерда булса хам мени муяссар кил, кейин бу масалада мендан рози бул». Истихора килгандан кейин масала ойдинлашмаса, юкорида зикр этилган истихора намозини ва истихора дуосини етти марта такрорлаш керак. Чунки Ибнул-Суннийдан шундай ривоят килинган: «Эй Анас! Бир иш килмокчи булсанг етти марта Парвардигоринг билан истихора кил. Кейин калбинга келганига кара, хайир ушандадир». Бир киши намоз укиб истихора кила олмаса, унда факат юкоридаги дуони укиб истихора кила олади. Булардан ташкари яна куйидаги нафила номозлари хам мавжудки, агар керак булса, улар хакида хам маълумот беришимиз мумкин: тасбех номози, хожат номози, сафар номози, истиско (ёмгир сураш) номози, кусуф (куёш тутилганда укиладиган) номози, хусуф (ой тутулиш) намози, муборак кечаларда укиладиган номозлар. _________________________________________________________________________ Яна Оллох таоло мусулмонларнинг жамоа бўлиб намоз ўкишларини таъкидлаб, уларга хафтада бир марта жума на-мозини фарз килади. Жамоа бўлиб намоз ўкиш мусулмонларни бирлаштиради, уларни бир-бирларига дўст, биродар килиб, улардан бирлашган халкни ташкил этади. Зотан улар тўплниб, парвардигорларига илтижо килганларида, диллари бир-бирига богланади, ўзларини биродарлар деб хис этиш туйгуси вужудга келади. Шунингдек, жамоа бўлиб намоз ўкиш уларни ўзлари сайлаган бошликка итоат этишга ўргатади, конун-коида ва вактига риоя килиш рухида тарбиялайди хамда уларнинг орасида тенглик, бирдамлик, дўстлик шиорини вужудга келтиради, Карабсизки, хаммаси — бою камбагали хам, каттаю кичиги хам, обрўлигию обрўсизи хам — бир сафда турадилар. Намозинглардан парвардигорга эмас, ўзларингга келадиган озгина фойда — мана шу. Оллох намозни факат инсонларнинг фойдаси учунгина фарз килган. Уни ўкимаганлардан газабланишига сабаб, ўзига бир зарар келганлиги эмас, балки уларнинг ўзларига ўзлари зулм килганликларидир. Каранглар, Оллох сизларга намоз воситаси билан накадар улуг неъматни бериб кўйибди-ку, сизлар бўлсангизлар ундан юз ўгираяпсизлар! Накадар шармандалик! Оллохнинг маъбудлигини, пайгамбарга итоат этиши кераклигини, охиратдаги жавобгарликни тан ола туриб, парвардигоринглар буюрган энг улуг вазифани бажармайсизлар. Йўк, сизлар ё намознинг Оллох тарафидан фарз килинганини инкор этяпсизлар ёки фарзлигини тан ола туриб, уни бажаришдан бош тортяпсизлар. Агар унинг фарзлигини инкор килсангизлар, Куръонни хам, пайгамбар алайхиссаломни хам ёлгон деган бўласизлар. Ишонамиз, деган давоинглар ёлгон. Агар унинг фарзлигини тан ола туриб, бажармаётган бўлсанглар, мана шу ишингларнинг ўзиёк инсонларнинг калбидан сизларнинг халоллигангларга ишонмасликларига кифоя килади. Сизлардан инсонларнинг хакларига хиёнат килмасликни кутиб бўладими? Ахир, Оллохнинг фарзига хиёнат килиб турибсизлар-ку!? "Ислом асослари" китобидан

Категория: Hadisi sharif | Просмотров: 7414 | Добавил: ÂţÎřGůL | Рейтинг: 0.0/0
Всего комментариев: 0
Добавлять комментарии могут только зарегистрированные пользователи.
[ Регистрация | Вход ]
Copyright MyCorp © 2024 |